Елипсум

Још у 19. веку, многи посетиоци долазили су у Мишколцтаполцу, јер се веровало да вода тамо има лековита својства. У то време, међутим, језеро, које је такође било погодно за купање, још увек је било у власништву цркве. Тек почетком 20. века град га је откупио. До 1930-их, подручје је постајало све популарније, са новим смештајима који су се отварали један за другим.

"Невероватна отпорност лежи у овом малом купалишту. Пре двадесет година, осим људи из Мишколца, није ни педесет људи знало да постоји, а данас је постало једно од најпосећенијих купалишта у земљи на крају претходно описаног бедног пута. Чињеница је да су 300-ак вила Таполце, са својих преко хиљаду соба, сваке сезоне пуне гостију, без обзира на то да ли је соба на најнеповољнијој локацији, најнеудобније опремљена или најскупља за своје време."

– како је објављено у Мишколци Регељи Хирлапу 11. фебруара 1940.

У децембру 1932. године, Регељи Хирлап је објавио чланак Гезе Хеђалајија Киша о белој змији Таполце.

"Давно је ова вода била веома ефикасна против болести. Моји родитељи су такође ишли тамо, посећивали су извор код купалишта, а тамо је пливала бела змија... Старији су говорили: 'Вода је била најлековитија док је бела змија живела у њој. Али машине су је отерале.'" – пише у чланку.

Аутор је затим започео даље истраживање и консултовао се са најистакнутијим природњаком региона, Јожефом Будајем, пензионисаним професором природних наука из Реформаторске гимназије у Мишколцу, да би питао да ли бела змија може постојати у Мишколцтаполци. Будај је одговорио:

"Бела змија је непозната науци; њено постојање је веома мало вероватно. Проницљиви научници би је до сада приметили да постоји. Њено постојање је такође мало вероватно јер бела боја контрастира са околином, што би било неприродно и вероватно би довело до изумирања животиње. Верујем да је бела змија рођена из маште људи, а не из стварности."

Почетком 20. века, легенда о змији симболизовала је лековиту моћ воде – али данас би је узалуд тражили у Мишколцтаполци.